Kako ishrana utiče na životnu sredinu

Da li svojom ishranom mogu da utičem na životnu sredinu?
Odgovor je: da!

Juče sam saznao za veoma interesantne činjenice u vezi uticaja ishrane ljudi na našu okolinu.

Voda

Pre petnaest godina nisam ni mogao da zamislim da ću trebati da ili kupujem ili prečišćavam vodu za piće. Opšte prihvaćena činjenica je da je pijaće vode sve manje, a takođe i voda koja se vadi iz velikih dubina je sve manje, a ona sa manjih dubina je sve zagađenija. Evo malo statistike koliko je potrebno litara vode da se dobije 1kg određene namirnice:

Čisto poređenja radi. Ukoliko bi odlučili da se ne tuširate godinu dana da bi sačuvali vodu (ne mojte ići toliko daleko :D ) uspećete da uštedite toliko vode koliko je potrebno da se dobije pola kile junetine.

Zemlja

Svima je već poznato da je sve manje i manje šuma koje se krče za industrijske namene, ali takođe i da bi se pretvorile u obradive površine. Ako uzmemo u obzir da je za 1kg mesa potrebno 16kg žitarica - izračunajte koliko je potrebno čovečanstvu više obradivog zemljišta ukoliko se hranom životinjskog porekla - čak 16 puta više. Žalosno je to što mi imamo samo ograničeni prostor gde možemo da živimo i koji možemo da obrađujemo.
Evo nekoliko činjenica i po pitanju zmeljišta. Ukoliko uzmemo u obzir kalorijsku vrednost koju određena namirnica sadrži, prosečne kalorijske potrebe u toku dana (oko 2000 kalorija), pogledajte koliko od koje namirnice u toku jedne godine može da normalno živi ljudi:

Naravno, ovo nikako ne podstiče da se živi samo od krompira ili pirinča, nego čak šta više što raznolikijom hranom, ali u svetu u kome ishrana životinjskog porekla sačinjava većinu obroka u mnogim kulturama, ovo pokazuje koliko bi bilo više hrane za sve ljude.

Fosilna goriva

Još nešto po čemu smo ograničeni su i fosilna goriva. Uvek preferiram obnovljive izvore energije, ali ako već koristimo fosilna goriva, koliko je potrebno kalorija fosilnih goriva da dobijemo jednu kaloriju hrane:


Sve ove činjenice nam pokazuju da je ishrana životinjskim namirnicama, koja je u mnogim kulturama postala osnovna hrana, jedan od glavnih razloga zagađenja naše divne planete koja sve manje liči na onakvu planetu kakva je isprva bila stvorena.
Onda se čovek zapita - da li sve ovo vredi? Da li vredi da se po težini održava duplo više stoke nego ljudi kako bi ljudi utolili svoje slasti? Sav taj metan koji ostaje kao nusproizvod mesne industrije sačinjava čak 18% gasova koji su krivi za efekat staklene bašte.
Nama ljudima je poverena ova planeta na čuvanje - da li možemo da kažemo da se dobro binemo o njoj?