Pet razloga zašto vas trčanje čini srećnijim i zdravijim

Sreća i zdravlje - dve stvari koje ljudi današnjice očajno potrebuju. Nikada, kao čovečanstvo, nismo bili tehnološki razvijeniji nego sada, a nikada nije vladalo veće beznađe i toliko bolesti (pored tolikog razvitka u medicini).
Kada sam pre četiri godine počeo sa treniranjem trčanja nisam ni znao koje sve prednosti će mi ono doneti. Jedino sam znao da je ono dobro i da za par meseci želim da pretrčim polumaraton a za godinu dana i maraton - što sam i postigao pažljivo prateći plan koji su danas lako dostupni na internetu (trcanje.rs - planovi za pripreme).

Pet prednosti trčanja:

Trčanje gradi izdržljivost

Maraton je u isto vreme ispit i fizičke i mentalne izdržljivosti. Svakom sedmicom, svakim pretrčanim kilometrom, svakim usponom koji ste pretrčali vi ste gradili fizičku izdržljivost. Ono što mene ipak fascinira kod trčanja na duge staze je psihička strana trčanja: Volja se jača kroz redovne treninge - trka je samo šlag na torti.

Svakog jutra kada ste mogli ostati još malo u krevetu a odlučili ste da ustanete i trčite, svaki put kada ste odlučili da i pored upale mišića trenirate, svaki put kada ste uradili isplanirani trening, vi ste ostvarili jednu malu pobedu volje nad telesnim željama/impulsima. Svaki put kada na instinktivnu želju da odustanete ili popustite odreagujete na zdrav način, vaša volja jača i sledeći put lakše će vam biti da donsete dobru odluku za trčanje, ali isto tako i za druge stvari u životu kada će život svom svojom silom pokušavati da ispita vaše granice izdržljivosti.

Trčanje vam sređuje misli

Lepo je otići na trening sa prijateljima (pogotovo dužine), ali naučio sam da cenim treninge na kojima sam sâm sa svojim mislima. Šta god da me je mučilo, sa kojim god problemom da sam se suočio, mnogo lakše, bolje i konstruktivnije ga rešim dok trčim. Neki to vreme nasamo koriste i kao molitvu, vreme kada se misli uzdižu na jedan viši nivo.

Kada se osećate nervozno, zbunjeno, napeto, bolje otrčite nekoliko krugova u parku, ili nekom drugom zgodnom mestu - to će vam doneti neverovatnu svežinu misli.

Trčanje će vas motivisati da se hranite i živite zdravije

Ne dugo nakon početka treniranja, primetićete da se više zanimate za zdraviju ishranu i da ste više motivisani za zdravlje. Postoji jedna interesantna pojava kod onih koji se redovno bave atletikom, bili muškarac ili žena, sigurno znate dosta recepata, u kojoj hrani ima koliko belančevina a koliko ugljenih hidrata, čitate nalepnice na proizvodima i sve to - niko ih ne tera, vremenom im je došlo prirodno.

Ne treba dugo trkaču da shvati da kasno leganje u krevet daje loše rezultate, što može da vam bude dobra motivacija i dobar zamor za lep i prijatan san kad će se i vaše telo i um lepo odmoriti.

Trčanje gradi samopouzdanje

Nekada kada izađem da trčim stvarno mi nije do toga, ali onaj osećaj nakon trčanja je neprocenjiv - u toku čitavog dana znaću da sam još malo doprineo mom zdravlju, izgledu i da sam još jedan trening bliže od onog cilja za koji treniram. Takođe narednih sati nakon trčanja primetićete da ste mnogo življi od ljudi koji vas okružuju - dok oni mamurno piju jutarnju kafu da bi prevarili organizam na dva sata da im malo digne pritisak, vaša krv cirkuliše punom snagom kroz organizam, a vaš mozak je pun krvi bogate kiseonikom spreman da se efikasno posveti poslu.

Trčanje luči hormone sreće

Svi mi volimo da budemo srećni i da se osećamo radosno. Za to su odgovorni hormoni sreće serotonin i endorfin koji se luče kada trenirate. Nažalost mnogi umesto prirodnog načina za lučenje hormona biraju druge (veštačke) pobuđivače hormona sreće - droge, duvan, alkohol, čak i čokolada (zbog čega su mnogi zavisni od nje). Na šta sve pozitivno može da deluju hormoni sreće:

Oslobađanje od zavisnosti

Ovo je jedna od ključnih prednosti lučenja hormona sreće usled trčanja. Nakon ostavljanja supstance / ili štetne aktivnosti, potrebno je zameniti lošu naviku (koja je do sada lučila hormon sreće) sa dobrom navikom (trčanje) koja će imati isti psihološki efekat, ali bez štetnih posledica i sa mnogo pozitivnih. Ukoliko ostavljate duvan, trčanje će vam još pomoći i da brže ispraznite pluća od nataloženog katrana.

Depresija

Ukoliko se borite sa depresijom ili depresivnim osećanjima, ovo je možda glavni a u isto vreme i prirodni način koji će pokrenuti vaše telo da samo luči anti-depresivne hormone.

Stres i napetost

Posle psihički teškog i napornog dana možda vam je prva reakcija kauč + TV + ?, ali ta kombinacija vas neće toliko rasteretiti kao jedno lagano trčanje. Nakon trčanja osećaćete se mnogo srećnije i sa takvim stanjem uma moći ćete sveži da sutradan odete na posao.

Odgovornost

Trčanje donosi mnogo prednosti, ali takođe je bitno da budete odgovorni prema vašem telu. Postoje razlozi zbog kojih trčanje nije možda najbolja aktivnost za vas (slabo srce, kukovi, kolena,...).

Ukoliko imate problem sa težinom koja dosta prelazi vašu idealnu težinu, preporučio bih da prvo počnete sa brzim hodanjem. Efekat je sličan, samo što ne pravi toliki stres kukovima i kolenima kao što bi to za vas činilo trčanje. Kada skinete dovoljno kilograma na taj način, onda ćete već moći da krenete i sa trčanjem bez straha za vaše zdravlje. U svakom slučaju, dobro je da se posavetujete sa lekarom o preporučenoj alternativi ukoliko bi trčanje naškodilo vašem zdravlju.

Korak po korak, okret po okret, zamah po zamah

Ukoliko želite da postignete neku pozitivnu promenu (napredak) u životu to možete postići na više načina koristeći razne strategije (možda često niste ni svesni da primenjujete neku od tih strategija kako bi postigli cilj). Jedan od tih načina su mali koraci.
Kada sam kao mlađi po prvi put čuo da je jedna od mojih poznanica  pretrčala ceo maraton ja sam se pitao kako je to moguće kada je to 42 km - ogromna dužina. Nakon što sam počeo da se i sam bavim trčanjem shvatio sam da je to samo dužina od 300 metara od starta do one bandere, zatim 500m od te bandere do raskrsnice, pa nakon tog 100m do onog velikog drveta itd. Sve zavisi kako se gleda na dužinu.
Kada ljudi žele nešto da postignu potrebno je da podele naizgled nedostižno na manje ciljeve koji su sasvim mogući i lako ostvarljivi (posebno prvi koraci). Jedna od mojih želja je da za koju godinu istrčim IronMan takmičenje (3,5km plivanje, 190km bicikl, 42km trčanje) - nešto nemoguće. Za sada od istrčanih triatlona imam samo jedan sprint i to sa nezavidnim rezultatom. Iz tog takmičenja sam video da trebam više da treniram vožnju bicikla, a dok ne naučim da lepo plivam kraul da ni ne sanjam o sledećem triatlonu (plivačka deonica od 750m mi je trajala 22 minute jer uopšte nisam plivao kako treba). Tako da kao prvi korak u ostvarenju većeg sna odlučio sam da bude uporedo i više vožnje bicikla ali i da naučim da plivam kraul bez zaustavljanja 150% distance potrebne za određenu trku.

Kako naučiti da neprekidno plivam kraul

I to sam rascepkao u manje korake:

• Naći nekog trenera koji će mi pokazati osnove i dati savete o ispravnijem plivanju
• Početi da plivam
• Postići da preplivam 25m
• Postići da preplivam neprekidno 50m
• Postići da preplivam neprekidno 75m
• Postići da preplivam neprekidno 100m
• ...

Na treninzima smenjivati trening snage/brzine, dužine i tehnike. Našao sam jedan interesantan koncept treninga: Plan za 500 m po kojem se meri broj izdaha nakon svake deonice (ispočetka te deonice su 25m a kasnije sve veće i mešane).

Napredak

Sećam se kada sam tek počeo da treniram 25m mi je bilo teško. Kasnije sam se osmelio da probam 50m bez prestanka. Poslednjih 10m sam jedva stizao do vazduha. Ukoliko neko pliva nepravilno sa glavom stalno iznad vode to i nije neki problem, ali pošto sam želeo pravilno da naučim, borba za vazduh je bila jedna od stvari koju sam morao da naučim.

Prošle sedmice na treningu u Pančevačkom bazenu uspeo sam po prvi put da dva puta preplivam po 75m. Ono što je interesantno je da mi je taj osećaj bio poznat - slična situacija kao sa poslednjih deset metara kada sam po prvi put preplivavao 50m, samo što je sada distanca bila veća.

Da se vratim na početak - ja i dalje ne mogu neprekidno da kraulom preplivam plivačku deonicu čak ni sprint triatlona, ali prošle sedmice ona distanca od 3,5km koja je potrebna za IronMan upravo je postala 25m bliža.
Tako da ukoliko se pitate da li i vi možete da se takmičite na triatlonu, odgovor je - da, možete. Ukoliko imate zdravo srce i zglobove, vi ste samo 25m udaljeni od vašeg prvog cilja za plivanje, samo jedan krug oko bloka za trčanje, samo jednu vožnju biciklom od pola sata.
Ne zaboravite: "Korak po korak, okret po okret, zamah po zamah" i cilj je vaš!

Rekordi sportista vegeterijanaca

Poslednjih decenija ucinjena su uzbudljiva otkrica koja se ticu zdravlja i izbora hrane. Ona nam govore da su uobicajena mišljenja o našoj potrebi za mesom, mlecnim proizvodima i jajima pogrešna. Njihova preterana upotreba je izvesno štetna po zdravlje ljudi, a to što su toliko u upotrebi potice od pogrešnih prehrambenih navika civilizovanog sveta.

Iako se za vegetarijanski nacin ishrane nije opredelio samo zbog zdravlja, izgleda da on Svitgolu ne pada teško. Pošto je prepešacio 17.000 km oko Sjedinjenih Americkih Država, krenuo je na put dug 20 miliona koraka koji ce ga naredne godine provesti kroz svih 50 država.

A tu je i Edvin Moziz. Ni jedan covek u istoriji sporta nije toliko dominirao u disciplini 400 metara sa preponama kao on. Osvajac zlatne olimpijske medalje osam godina nije izgubio nijednu trku, a kad ga je Casopis Sports Illustrate 1984. godine izabrao za sportistu godine, o njemu je receno:

Nijedan sportista u bilo kom sportu ne uživa toliko poštovanje protivnika, kako na stazi tako i van nje, kao Edvin Moziz.

Edvin Moziz je vegetarijanac.

Pavo Nurmi, „leteci Finac“, postavio je kao dugoprugaš dvadeset svetskih rekorda i osvojio devet olimpijskih medalja. Bio je vegetarijanac.

Bil Pikering iz Velike Britanije postavio je svetski rekord u preplivavanju Lamanša, ali cak i taj rezultat bledi pred cinjenicom da je u cetrdeset osmoj godini oborio svetski rekord u preplivavanju Bristolskog kanala. Bil Pikering je vegetarijanac.

Mari Rouz je imao samo sedamnaest godina kad je osvojio tri zlatne medalje u plivanju na Olimpijskim igrama 1956. godine u Melburnu, u Australiji. cetiri godine kasnije, na Olimpijadi 1960. godine, postao je prvi covek u istoriji koji je zadržao titulu na 400 metara slobodnim stilom, a kasnije je oborio svoje svetske rekordne na 400 i 1.500 metara slobodno. Mnogi ga smatraju najboljim plivacem svih vremena. Rouz je vegetarijanac od svoje druge godine.

Covek možda ne bi ocekivao da naici na vegetarijance medu takmicarima na svetskom prvenstvu u bodibildingu. Ali Andreas Kaling, švedski bodibilder koji je 1980. godine osvojio titulu „Mister internacional“, vegetarijanac je, i preko deset godina je u samom vrhu na medunarodnim takmicenjima. Jedan casopis piše da Kalingovi rezultati na takmicenjima za „Mister univerzuma“ i na svetskim prvenstvima za profesionalne bodibildere ukazuju na to da bi mogao biti naslednik Arnolda Švarcenegera.

Sten Prajs je još jedan momak za koga se ne može reci da je slabašan. On drži svetski rekord u dizanju tegova u svojoj kategoriji. Sten Prajs je vegetarijanac. I Roj Hiligan je gospodin koga verovatno ne biste izazivali. Medu njegovim titulama je i zavidna titula „Mistera Amerike“. Roj Hiligan je vegetarijanac.

Estela Grej i Ceril Marek su rekorderke u biciklistickoj kroskantri vožnji tandema. One su u potpunosti vegetarijanke i ne jedu ni jaja ni mlecne proizvode.

Svetski rekord u plivanju na duge staze leptir stilom dele dva vegetarijanca: Džejms i Džonatan Dedonato.

Ridžli Ejbel ima samo 44 kg, ali vam savetujemo da se držite podalje od njega. Nedavno je pobedio na svetskom prvenstvu koje je organizovalo Karate udruženje Sjedinjenih Država, osvojivši kako titulu prvaka u kategoriji majstora i crni pojas petog stepena, tako i titulu sveukupnog pobednika. Ejbel, koji je pobedio na osam državnih prvenstva, potpuni je vegetarijanac i uopšte ne jede meso, jaja i mlecne proizvode.

Još jednog coveka biste teško mogli da ubedite da nacin ishrane koji ukljucuje meso omogucava vanredne fizicke sposobnosti. To je mornaricki kapetan Alan Džouns iz Kvantika u državi Virdžinija. Nikad ne bih ni pomislio da marinac može biti vegetarijanac, ali Džounsu to uspeva i izgleda da to ne utice nepovoljno na njegovo zdravlje.

Posebno bih istakao još i šampiona u ultra-maratonima, Scott Jurek, koji je vegan. Na njegovoj stranici možete pogledati sve njegove rekorde.

Trčanje i jesen

Konačno, posle tri sedmice odmora od trke, krenuo sam ponovo da trčim. Kada malo razmislim, glavni problem mi je bio što su mi se pokvarile slušalice za mp3 plejer. Možda zvuči smešno, ali istina je. Često se trkači bore sa motivacijom. Jedan od poznatih trkača je jednom prilikom izjavio da mu je najteži deo treninga onih prvih nekoliko koraka koje napravi kada izađe iz kuće. Pogotovo još kada je jesen. Do sada sve je bilo lepo, toplo (mogao si u majici da trčiš), nije bilo toliko kiše, blata, jakog vetra. Odjednom počinje vreme da se menja i da bude sve hladnije. I možete zamisliti još kada se naređaju faktori da vas obeshrabre da izađete i da ujutro trčite - onda ćete vrlo verovatno i ostati u kući, u svojoj toploj, suvoj kući (za razliku od prirode koja često može biti i hladna i mokra).
Pošto stvarno mislim da je motivacija jedan od najbitnijih elemenata u trčanju, hteo sam da sa vama podelim nekoliko praktičnih saveta vezano za bolju motivaciju:
- Najbolje je da se trči u društvu. Sa društvom nećete primetiti kilometre i kilometre koje ste prošli, a biće vam lepo.
- Ukoliko niste u mogućnosti da uklopite svoj vremenski raspored da trčite sa društvom, onda nabavite mp3 plejer ili mobilni koji ima mogućnost da pušta muziku i napunite ga sa pesmama ili predavanjima. Ja lično jako volim da slušam predavanja na dužim relacijama. (evo i jedne korisne stranice odakle sam skidao stvarno dobra predavanja: http://www.izakulisa.info/download.htm)

• Nemojte uvek trčati istom putanjom. Probajte da promenite stazu kojom ćete ići, kako vam ne bi dosadilo.
• Nemojte ni uvek u istom ritmu/istom dužinom da trčite. Imajte dan u sedmici koji je za dužinu, dane kada ćete brže ali kraće da trčite i dane kada ćete kraće i lagano kako bi vam se mišići odmorili, a opet ostali u formi.
• Odlučite da sebe nagradite kada postignete neki lični cilj u trčanju (brzina, razdaljina, prva istrčana trka,...). To može biti neko posebno jelo koje ćete spremiti, nešto od opreme za trčanje ili nešto drugo.
• Povremeno se prijavite za trke. Nemojte mislite da trke nisu za vas. Svake godine ima nekoliko besplatnih trka (ove godine je u Apatinu prvenstvo srbije u polu maratonu bilo besplatno) za koje možete da se prijavite i trčite tempom koji vama odgovara, a da ništa ne izgubite (osim možda 1kg) :) . Najbolje su manje, lokalne trke. Na takvim trkama se nećete obeshrabriti ukoliko vidite kako su "svi" otišli napred, a samo vi da ste ostali skroz nazad. Do sada na svakoj trci na kojoj sam bio mogao sam da sretnem i druge koji su isto kao i ja tek počeli da trče. Prijavite se za početak na neku trku od 5km ili 10km.
• Uživaj u prirodi dok trčiš. Ukoliko imaš mogućnosti, trči u prirodi nego na pokretnoj traci. Imaćeš priliku da gledaš prirodu kako se menja tokom godine. Ja recimo imam priliku da gledam poljoprivredne poslove u poljima i da gledam kako napreduje žito, kukuruz,...

Budite kreativni i unosite što više raznolikosti u trčanje i videćete da ćete vremenom zavoleti da trčite po bilo kom vremenu.