Rezultati testa na B12 (zima 2011)

Pre Godinu dana i četiri meseca odlučio sam da napravim jedan eksperiment - da ustanovim da li mogu da se hranim veganskom ishranom (ishrana koja ne uključuje ništa što je životinjskog porekla) i da u isto vreme se aktivno bavim atletikom.
Posebno sam istakao i čestu pojavu da ljudi misle da ukoliko se neko hrani veganskom ishranom da će imati nedostatak vitamina B12. Na kraju ovih godinu i nešto dana mogu donekle i da se složim sa ovom izjavom. Jutros sam saznao rezultate od najnovijeg testa krvi na vitamin B12: 160 pg/mL. Prošlog proleća je bilo 161, a kada sam počeo sa veganskom ishranom (što odražava moju ishranu pre ovog izazova) je bilo 183. Za jednu referentnu vrednost se uzima donja granica od 193 pg/mL. Ova referentna vrednost je sačinjena na osnovu merenja velikog broja uzoraka krvi ljudi sa čitavog sveta i po tome se određuje šta je normalna količina B12 vitamina u krvi.
Takođe činjenica je da mnogo nutricionista se slažu da ta referentna vrednost za vegane je niža nego za one koji konzumiraju životinjske namirnice. Ali ipak, ukoliko bi bilo primećeno da se vitamin stalno smanjuje istom merom, a ne zaustavlja na nekoj vrednosti blizu donje granice, onda bi to svakako značilo da nešto ozbiljnije treba da se preduzme.
Evo i grafičkog prikaza poređenja poslednja tri rezultata merenja vitamina B12:

Ono što vidim na ovom grafikonu jeste da pre nego što sam počeo sa veganskom ishranom već sam imao deficit B12 (po ovoj refrentnoj vrednosti). U prvih godinu dana vidim da je nivo vitamina dosta opao za 22 pg/mL , a u poslednjih 10 meseci je opao za samo 1 pg/mL. Za sada se vidi da količina B12 više ne pada nego da stagnira. Da bi zaista videli kako će dalje da napreduje nivo B12 vitamina, opet ću uraditi test na B12  što će dati još bolji opis smera kretanja nivoa ovog vitamina.

Šta sam naučio za ovih godinu dana:

I dalje mislim da je moguće da se hraniš veganskom ishranom bez ikakvih suplemenata, ALI samo ukoliko imaš stalni dostup organskoj ishrani (koja je mnogo bogatija u B12 vitaminu od one uzgajane na veštačkom đubrivu). Meni je prilično teško da svakodnevno obezbedim sebi organsku hranu (u blizini nemam proizvođače organske hrane - iako živim u Vojvodini). Shvatio sam da bih ispravio ovaj manjak vitamina i uopšte održavao dobar nivo B12, da ću morati da uzimam dijetarne saplemente (da li preko pivskog kvasca, tableta B12 ili multivitaminskih šumećih tableta). Neki bi to okarakterisali kao loša zamena, ali procenio sam da je (barem za mene) to i dalje bolja opcija nego životinjski produkti (koji takođe imaju svoje loše strane).

Inače, osećam se zaista prijatno i spremam se za Novosadski polumaraton i Beogradski maraton. Trenutno sedmično pretrčim 60km, a svake sedmice povećavam kilometražu.

Čim bude novih informacija obavestiću sve one verne pratioce ovog malo čudnog eksperimenta.

Novi rezultati istraživanja krvi

Kako brzo vreme prolazi. Evo prošlo je već pola godine kako sam počeo sa ovim istraživanjem/izazovom i kako sam uradio istraživanje krvi za vitamin B12.
Sad skoro sam opet radio isti test + KKS. Rezultati su pokazali da nemam malokrvnost. Doduše, eritrociti su oko donje granice, ali opet prihvatljivo (u suštini, kao i pre nego što sam počeo sa ovim izazovom).
Ali, ono što sam primetio da nije bio toliko dobar rezultat, jeste smanjivanje B12 vitamina u krvi. Pre pola godine B12 je bio 183 pg/mL a sada 161 pg/mL. Odatle zaključujem da iako sam uzimao B12 preko pivskog kvasca, da to nije bilo dovoljno da u najmanju ruku održi postojeći nivo vitamina B12, ako ne i da poveća.
Za ovih pola godine jeo sam različite hlebove, ali iako su bili crni hlebovi, nisu bili uzgajani na stajskom đubrivu. Odlučio sam da dam još pola godine u ovo istraživanje na taj način da osim pivskog kvasca jedem i hleb od posebnog brašna.

Kada se krene od Bačke Topole prema bečeju, negde na desetom kilometru sa desne strane, nalazi se jedna farma na kojoj se proizvodi posebna spelt pšenica (poznata još kao krupnik. Na linku se može videti kratak opis spelte na srpskom, a na engleskom možete pročitati ovde). Na istom salašu se uzgaja posebna vrsta krava sa dugim rogovima i tim prirodnim stajskim đubrivom se đubri 40 jutara spelte koju uzgajaju. Tamo se prodaje spelta, speltino brašno (i crno i belo). Ono u sebi osim drugih dobrih sastojaka u sebi sadrži takođe i B12 vitamin (što mi je trenutno veoma potrebno)
Znači, osim uobičajene hrane, u ishranu ću ubaciti i svakodnevno jedenje hleba pravljenog od speltinog brašna.
Što se tiče mojih ličnih utisaka o veganskom načinu ishrane:
Prvih možda mesec dana sam se osećao slabije, nakon čega mi je to prošlo i što se tiče kondicije i trčanja sada ne osećam razliku. Vrlo verovatno zato što pre ovog istraživanja nisam ni dosegao neke granice mojih mogućnosti pa da osetim neku veliku razliku u fizičkim mogućnostima.
To što mogu da kažem jeste da sam se mnogo lakše spremio za maraton (42,2 km) nego što sam mislio da će biti teško. Ne znam koliko je inače teško pripremati se za maraton i trčanje samog maratona, ali... prilično sam se dobro osećao za vreme priprema i samog maratona.
Možda takođe može poslužiti i podatak da na samom maratonu sam stigao do zida tu negde oko 33 km. To pokazuje da mi je telo moglo da skladišti dovoljno glikogena za maraton i sa veganskom ishranom.
Ipak, ono što bih istakao što sam primetio da se promenilo od kada se hranim ovom ishranom, jeste bistrina uma. Nakon obilnog obroka ranije mi se dešavalo da bilo koji intelektualni posao radim, da ide sa poteškoćama, a sada se uglavnom osećam lakše, i isto mogu da radim intelektualne poslove pre jela koliko i posle. Takođe mi se mnogo ređe dešava i u slabijem intenzitetu da imam osećaj pospanosti nakon jela (što može biti loše kada posle ručka sednem u auto).
Sve u svemu, za sada sam zadovoljan rezultatima (jedino još da popravim B12 i malo podignem KKS). Moja ovogodišnja sezona trka je već počela Beogradskim maratonom, a čekaju me još barem nekoliko trka u ovoj godini.

Testiranje na B12

Pre dve nedelje (tri sedmice nakon početka) sam se testirao na vitamin B12 da proverim kakvo je moje stanje vitamina B12 na samom početku ovog izazova. Inače, mislim da bi vredelo svakome da uradi taj test (kojom god hranom se hranio) jer nedostatak B12 vitamina može da utiče na rad mozga, nervni sistem i stvaranje krvi (a sve te stvari su veoma bitne - zar ne?). I onda sam dobio rezultate:
Donekle sam se i pribojavao ovog rezultata - imam manjak B12 vitamina. Negde sam pročitao da kada je toliko malo ispod minimuma, da onda to nije razlog za paniku, ali u svakom slučaju uzeo sam za ozbiljno da podignem taj nivo.
Treba imati na umu sledeće:

• Višak B12 vitamina se skladišti u jetri i potrebno je nekoliko godina da prođe kako bi se potrošile zalihe (tako da ove tri sedmice su zanemarljive)
• Pre nego što sam postao vegan, jeo sam i mesa (ne sva) i mleko, mlečne prerađevine i jaja, ali ne toliko koliko sam jeo kao kada sam bio mlađi. Da li je manje unošenje mesa i hrane životinjskog porekla razlog ovog nedostatka vitamina videće se ovim ogledom (vreme i cifre će pokazati).

Malo sam se raspitivao o prirodnim izvorima B12 vitamina i čuo sam razne tvrdnje gde sve ima B12 vitamina. Najviše postoji u mesu i u jajima (takođe postoji tvrdnja i za tablete od spiruline, ali istraživanjima je utvrđeno da ona može štetno da utiče na metabolizam). Što se tiče prirodnih izvora za sada sam ostao samo na jednom sigurnom izvoru: Pšenica uzgajana na zemlji koja je đubrena stajskim đubrivom. Od takve pšenice kada se napravi hleb može se uneti u organizam i vitamin B12. Još nisam siguran da li normalne količine hleba mogu zadovoljiti dnevne doze tog vitamina, od par mikrograma (različiti izvori tvrde različito, uglavnom 1,5 - 3 mikrograma).
U inostranstvu postoje različita biljna mleka, musli, kornfleksi i drugi proizvodi koji su već obogaćeni vitaminom B12, ali kod nas su svi ti proizvodi poprilično skupi (ako neko sazna drugačije, neka podeli tu informaciju). Ono što sam našao da ima kod nas i da nije toliko skupo, jeste pivski kvasac (odgorčen). Ovaj koji sam ja kupio ima u sebi (osim mase drugih vitamina i ostalih dobrih stvari) na 100g kvasca 0.2 mg vitamina B12. Kada se preračuna, dovoljna mi je jedna kašičica tog pivskog kvasca na dan, kako bih uneo otprilike 5 mikrograma u organizam, od čega se 50% iskoristi u organizmu. Na taj način obezbedim dovoljnu količinu za dan i još po malo da se leči nedostatak ovog tako važnog vitamina. Više o ovom pivskom kvascu ću u jednoj drugoj temi.
Odlučio sam da ću sledeći put ponovo proveriti nivo ovog vitamina za pola godine i ukoliko se ne popravi nivo vitamina B12 u mom organizmu, počeću sa tabletama vitamina B12 (smatram da to nije toliko dobro rešenje kao prirodan način preko crnog hleba i pivskog kvasca), a ako se ni onda ne popravi onda ću biti bogatiji za još jedno iskustvo, a i svi vi koji pratite ovu temu.
Ako neko želi da izmeri nivo vitamina B12, to može da učini u privatnim laboratorijama, kao što je MEDLAB, u kojoj sam i ja merio za 1000 din. Ukoliko imate simptome: gubitak na težini, zamor, gubitak apetita, slabost, zatvor i anemija, može a i ne mora biti uzrok nedostatak B12 vitamina, ali je upravo dobar razlog da pregledate svoje stanje kod doktora.