Pet razloga zašto vas trčanje čini srećnijim i zdravijim

Sreća i zdravlje - dve stvari koje ljudi današnjice očajno potrebuju. Nikada, kao čovečanstvo, nismo bili tehnološki razvijeniji nego sada, a nikada nije vladalo veće beznađe i toliko bolesti (pored tolikog razvitka u medicini).
Kada sam pre četiri godine počeo sa treniranjem trčanja nisam ni znao koje sve prednosti će mi ono doneti. Jedino sam znao da je ono dobro i da za par meseci želim da pretrčim polumaraton a za godinu dana i maraton - što sam i postigao pažljivo prateći plan koji su danas lako dostupni na internetu (trcanje.rs - planovi za pripreme).

Pet prednosti trčanja:

Trčanje gradi izdržljivost

Maraton je u isto vreme ispit i fizičke i mentalne izdržljivosti. Svakom sedmicom, svakim pretrčanim kilometrom, svakim usponom koji ste pretrčali vi ste gradili fizičku izdržljivost. Ono što mene ipak fascinira kod trčanja na duge staze je psihička strana trčanja: Volja se jača kroz redovne treninge - trka je samo šlag na torti.

Svakog jutra kada ste mogli ostati još malo u krevetu a odlučili ste da ustanete i trčite, svaki put kada ste odlučili da i pored upale mišića trenirate, svaki put kada ste uradili isplanirani trening, vi ste ostvarili jednu malu pobedu volje nad telesnim željama/impulsima. Svaki put kada na instinktivnu želju da odustanete ili popustite odreagujete na zdrav način, vaša volja jača i sledeći put lakše će vam biti da donsete dobru odluku za trčanje, ali isto tako i za druge stvari u životu kada će život svom svojom silom pokušavati da ispita vaše granice izdržljivosti.

Trčanje vam sređuje misli

Lepo je otići na trening sa prijateljima (pogotovo dužine), ali naučio sam da cenim treninge na kojima sam sâm sa svojim mislima. Šta god da me je mučilo, sa kojim god problemom da sam se suočio, mnogo lakše, bolje i konstruktivnije ga rešim dok trčim. Neki to vreme nasamo koriste i kao molitvu, vreme kada se misli uzdižu na jedan viši nivo.

Kada se osećate nervozno, zbunjeno, napeto, bolje otrčite nekoliko krugova u parku, ili nekom drugom zgodnom mestu - to će vam doneti neverovatnu svežinu misli.

Trčanje će vas motivisati da se hranite i živite zdravije

Ne dugo nakon početka treniranja, primetićete da se više zanimate za zdraviju ishranu i da ste više motivisani za zdravlje. Postoji jedna interesantna pojava kod onih koji se redovno bave atletikom, bili muškarac ili žena, sigurno znate dosta recepata, u kojoj hrani ima koliko belančevina a koliko ugljenih hidrata, čitate nalepnice na proizvodima i sve to - niko ih ne tera, vremenom im je došlo prirodno.

Ne treba dugo trkaču da shvati da kasno leganje u krevet daje loše rezultate, što može da vam bude dobra motivacija i dobar zamor za lep i prijatan san kad će se i vaše telo i um lepo odmoriti.

Trčanje gradi samopouzdanje

Nekada kada izađem da trčim stvarno mi nije do toga, ali onaj osećaj nakon trčanja je neprocenjiv - u toku čitavog dana znaću da sam još malo doprineo mom zdravlju, izgledu i da sam još jedan trening bliže od onog cilja za koji treniram. Takođe narednih sati nakon trčanja primetićete da ste mnogo življi od ljudi koji vas okružuju - dok oni mamurno piju jutarnju kafu da bi prevarili organizam na dva sata da im malo digne pritisak, vaša krv cirkuliše punom snagom kroz organizam, a vaš mozak je pun krvi bogate kiseonikom spreman da se efikasno posveti poslu.

Trčanje luči hormone sreće

Svi mi volimo da budemo srećni i da se osećamo radosno. Za to su odgovorni hormoni sreće serotonin i endorfin koji se luče kada trenirate. Nažalost mnogi umesto prirodnog načina za lučenje hormona biraju druge (veštačke) pobuđivače hormona sreće - droge, duvan, alkohol, čak i čokolada (zbog čega su mnogi zavisni od nje). Na šta sve pozitivno može da deluju hormoni sreće:

Oslobađanje od zavisnosti

Ovo je jedna od ključnih prednosti lučenja hormona sreće usled trčanja. Nakon ostavljanja supstance / ili štetne aktivnosti, potrebno je zameniti lošu naviku (koja je do sada lučila hormon sreće) sa dobrom navikom (trčanje) koja će imati isti psihološki efekat, ali bez štetnih posledica i sa mnogo pozitivnih. Ukoliko ostavljate duvan, trčanje će vam još pomoći i da brže ispraznite pluća od nataloženog katrana.

Depresija

Ukoliko se borite sa depresijom ili depresivnim osećanjima, ovo je možda glavni a u isto vreme i prirodni način koji će pokrenuti vaše telo da samo luči anti-depresivne hormone.

Stres i napetost

Posle psihički teškog i napornog dana možda vam je prva reakcija kauč + TV + ?, ali ta kombinacija vas neće toliko rasteretiti kao jedno lagano trčanje. Nakon trčanja osećaćete se mnogo srećnije i sa takvim stanjem uma moći ćete sveži da sutradan odete na posao.

Odgovornost

Trčanje donosi mnogo prednosti, ali takođe je bitno da budete odgovorni prema vašem telu. Postoje razlozi zbog kojih trčanje nije možda najbolja aktivnost za vas (slabo srce, kukovi, kolena,...).

Ukoliko imate problem sa težinom koja dosta prelazi vašu idealnu težinu, preporučio bih da prvo počnete sa brzim hodanjem. Efekat je sličan, samo što ne pravi toliki stres kukovima i kolenima kao što bi to za vas činilo trčanje. Kada skinete dovoljno kilograma na taj način, onda ćete već moći da krenete i sa trčanjem bez straha za vaše zdravlje. U svakom slučaju, dobro je da se posavetujete sa lekarom o preporučenoj alternativi ukoliko bi trčanje naškodilo vašem zdravlju.

Rekordi sportista vegeterijanaca

Poslednjih decenija ucinjena su uzbudljiva otkrica koja se ticu zdravlja i izbora hrane. Ona nam govore da su uobicajena mišljenja o našoj potrebi za mesom, mlecnim proizvodima i jajima pogrešna. Njihova preterana upotreba je izvesno štetna po zdravlje ljudi, a to što su toliko u upotrebi potice od pogrešnih prehrambenih navika civilizovanog sveta.

Iako se za vegetarijanski nacin ishrane nije opredelio samo zbog zdravlja, izgleda da on Svitgolu ne pada teško. Pošto je prepešacio 17.000 km oko Sjedinjenih Americkih Država, krenuo je na put dug 20 miliona koraka koji ce ga naredne godine provesti kroz svih 50 država.

A tu je i Edvin Moziz. Ni jedan covek u istoriji sporta nije toliko dominirao u disciplini 400 metara sa preponama kao on. Osvajac zlatne olimpijske medalje osam godina nije izgubio nijednu trku, a kad ga je Casopis Sports Illustrate 1984. godine izabrao za sportistu godine, o njemu je receno:

Nijedan sportista u bilo kom sportu ne uživa toliko poštovanje protivnika, kako na stazi tako i van nje, kao Edvin Moziz.

Edvin Moziz je vegetarijanac.

Pavo Nurmi, „leteci Finac“, postavio je kao dugoprugaš dvadeset svetskih rekorda i osvojio devet olimpijskih medalja. Bio je vegetarijanac.

Bil Pikering iz Velike Britanije postavio je svetski rekord u preplivavanju Lamanša, ali cak i taj rezultat bledi pred cinjenicom da je u cetrdeset osmoj godini oborio svetski rekord u preplivavanju Bristolskog kanala. Bil Pikering je vegetarijanac.

Mari Rouz je imao samo sedamnaest godina kad je osvojio tri zlatne medalje u plivanju na Olimpijskim igrama 1956. godine u Melburnu, u Australiji. cetiri godine kasnije, na Olimpijadi 1960. godine, postao je prvi covek u istoriji koji je zadržao titulu na 400 metara slobodnim stilom, a kasnije je oborio svoje svetske rekordne na 400 i 1.500 metara slobodno. Mnogi ga smatraju najboljim plivacem svih vremena. Rouz je vegetarijanac od svoje druge godine.

Covek možda ne bi ocekivao da naici na vegetarijance medu takmicarima na svetskom prvenstvu u bodibildingu. Ali Andreas Kaling, švedski bodibilder koji je 1980. godine osvojio titulu „Mister internacional“, vegetarijanac je, i preko deset godina je u samom vrhu na medunarodnim takmicenjima. Jedan casopis piše da Kalingovi rezultati na takmicenjima za „Mister univerzuma“ i na svetskim prvenstvima za profesionalne bodibildere ukazuju na to da bi mogao biti naslednik Arnolda Švarcenegera.

Sten Prajs je još jedan momak za koga se ne može reci da je slabašan. On drži svetski rekord u dizanju tegova u svojoj kategoriji. Sten Prajs je vegetarijanac. I Roj Hiligan je gospodin koga verovatno ne biste izazivali. Medu njegovim titulama je i zavidna titula „Mistera Amerike“. Roj Hiligan je vegetarijanac.

Estela Grej i Ceril Marek su rekorderke u biciklistickoj kroskantri vožnji tandema. One su u potpunosti vegetarijanke i ne jedu ni jaja ni mlecne proizvode.

Svetski rekord u plivanju na duge staze leptir stilom dele dva vegetarijanca: Džejms i Džonatan Dedonato.

Ridžli Ejbel ima samo 44 kg, ali vam savetujemo da se držite podalje od njega. Nedavno je pobedio na svetskom prvenstvu koje je organizovalo Karate udruženje Sjedinjenih Država, osvojivši kako titulu prvaka u kategoriji majstora i crni pojas petog stepena, tako i titulu sveukupnog pobednika. Ejbel, koji je pobedio na osam državnih prvenstva, potpuni je vegetarijanac i uopšte ne jede meso, jaja i mlecne proizvode.

Još jednog coveka biste teško mogli da ubedite da nacin ishrane koji ukljucuje meso omogucava vanredne fizicke sposobnosti. To je mornaricki kapetan Alan Džouns iz Kvantika u državi Virdžinija. Nikad ne bih ni pomislio da marinac može biti vegetarijanac, ali Džounsu to uspeva i izgleda da to ne utice nepovoljno na njegovo zdravlje.

Posebno bih istakao još i šampiona u ultra-maratonima, Scott Jurek, koji je vegan. Na njegovoj stranici možete pogledati sve njegove rekorde.

Novi rezultati istraživanja krvi

Kako brzo vreme prolazi. Evo prošlo je već pola godine kako sam počeo sa ovim istraživanjem/izazovom i kako sam uradio istraživanje krvi za vitamin B12.
Sad skoro sam opet radio isti test + KKS. Rezultati su pokazali da nemam malokrvnost. Doduše, eritrociti su oko donje granice, ali opet prihvatljivo (u suštini, kao i pre nego što sam počeo sa ovim izazovom).
Ali, ono što sam primetio da nije bio toliko dobar rezultat, jeste smanjivanje B12 vitamina u krvi. Pre pola godine B12 je bio 183 pg/mL a sada 161 pg/mL. Odatle zaključujem da iako sam uzimao B12 preko pivskog kvasca, da to nije bilo dovoljno da u najmanju ruku održi postojeći nivo vitamina B12, ako ne i da poveća.
Za ovih pola godine jeo sam različite hlebove, ali iako su bili crni hlebovi, nisu bili uzgajani na stajskom đubrivu. Odlučio sam da dam još pola godine u ovo istraživanje na taj način da osim pivskog kvasca jedem i hleb od posebnog brašna.

Kada se krene od Bačke Topole prema bečeju, negde na desetom kilometru sa desne strane, nalazi se jedna farma na kojoj se proizvodi posebna spelt pšenica (poznata još kao krupnik. Na linku se može videti kratak opis spelte na srpskom, a na engleskom možete pročitati ovde). Na istom salašu se uzgaja posebna vrsta krava sa dugim rogovima i tim prirodnim stajskim đubrivom se đubri 40 jutara spelte koju uzgajaju. Tamo se prodaje spelta, speltino brašno (i crno i belo). Ono u sebi osim drugih dobrih sastojaka u sebi sadrži takođe i B12 vitamin (što mi je trenutno veoma potrebno)
Znači, osim uobičajene hrane, u ishranu ću ubaciti i svakodnevno jedenje hleba pravljenog od speltinog brašna.
Što se tiče mojih ličnih utisaka o veganskom načinu ishrane:
Prvih možda mesec dana sam se osećao slabije, nakon čega mi je to prošlo i što se tiče kondicije i trčanja sada ne osećam razliku. Vrlo verovatno zato što pre ovog istraživanja nisam ni dosegao neke granice mojih mogućnosti pa da osetim neku veliku razliku u fizičkim mogućnostima.
To što mogu da kažem jeste da sam se mnogo lakše spremio za maraton (42,2 km) nego što sam mislio da će biti teško. Ne znam koliko je inače teško pripremati se za maraton i trčanje samog maratona, ali... prilično sam se dobro osećao za vreme priprema i samog maratona.
Možda takođe može poslužiti i podatak da na samom maratonu sam stigao do zida tu negde oko 33 km. To pokazuje da mi je telo moglo da skladišti dovoljno glikogena za maraton i sa veganskom ishranom.
Ipak, ono što bih istakao što sam primetio da se promenilo od kada se hranim ovom ishranom, jeste bistrina uma. Nakon obilnog obroka ranije mi se dešavalo da bilo koji intelektualni posao radim, da ide sa poteškoćama, a sada se uglavnom osećam lakše, i isto mogu da radim intelektualne poslove pre jela koliko i posle. Takođe mi se mnogo ređe dešava i u slabijem intenzitetu da imam osećaj pospanosti nakon jela (što može biti loše kada posle ručka sednem u auto).
Sve u svemu, za sada sam zadovoljan rezultatima (jedino još da popravim B12 i malo podignem KKS). Moja ovogodišnja sezona trka je već počela Beogradskim maratonom, a čekaju me još barem nekoliko trka u ovoj godini.

Beogradski maraton

Beogradski maraton je već par sedmica iza nas, ali još nije kasno da napišem svoje utiske sa tog maratona, meni posebnog, jer je bio i prvi ikada istrčani maraton.
Pre svega hteo bih da pohvalim trcanje.rs što su se stvarno baš založili u pomoći organizacije ovog maratona, oko deljenja okrepe (banana i limuna) na stazi, obezbeđivanja pejsmejkera i drugih pomoći.
Da ste pitali brojne gledaoce (kojih je bilo najviše na novom beogradu) oni bi vam rekli da ih je vreme baš poslužilo - bilo je lepo i sunčano. A da ste pitali trkače - rekli bi vam da vreme nije bilo dobro - bilo je lepo i sunčano, zbog čega ni rekord staze nije bio oboren, a i svim trkačima je bilo mnogo teže zbog žege.
Samu trku sam počeo prilično polako jer sam znao da trebam da štedim snagu. Išao sam tempom predviđenim da stignem za 4 i po sata do cilja. Ipak tu negde posle 31. ili 32. km već sam počeo da osećam sve jači umor (to je taj "zid" kako ga zovu maratonci) i dosta sam usporio. Poslednjih 10km mi je više puta kroz um prošla misao: "Zašto bi iko želeo da se ovako muči... i još da plati za ovo mučenje", ali - dok sam stigao do cilja već je sve bilo iza mene.
Kroz cilj sam uspeo da stignem prilično svež i da, nakon rastezanja i slikanja sa porodicom i dragim prijateljima koji su došli u BG samo da me bodre, konačno se i zavalim u auto i odmorim se. Ukupno vreme trke: 4 sata 49 minuta i 3 sekunde.
Sve u svemu ostao sam sa prilično lepim utiscima. Imao sam dobro društvo (barem do 1/4 trke - Pavle Radovanov, koji je trčao polumaraton) i dobru motivaciju. Već sada planiram sledeći maraton koji bih mogao da posetim, jer je to zaista jedan podstrek za trening, da vidiš da si deo jedne veće grupe ljudi koji imaju isti hobi (nekima je to i zanimanje, ali velikoj većini nije) i da zajedno sa njima trčiš rame uz rame.
Evo i nekoliko slika sa priprema za trku:

Zajedno smo trčali:

Slika sa polovine trke:

Prolazak kroz cilj:

Na cilju sa porodicom i prijateljima:

Proleće je stiglo!

Danas sam imao priliku da trčim malo duže nego inače. U podne sam krenuo iz Kule za Crvenku, zatim Novu Crvenku, odatle sam se uputio poljskim putem za Lipar, pa onda nazad za Kulu. Ovih 31,18 km mi je trebalo da pređem za 3 sata i 35 minuta. Time sam uspeo da pređem najveću dužinu do sada, ali za divno čudo stvarno mi je delovalo kao da je brzo prošlo. Iskreno u ovim pripremama za Beogradski maraton sam se bojao da ili neću moći da istrčim ovu distancu, ili da će biti jako dosadno.

Dok sam izlazio iz Nove Crvenke, u pravcu Lipara
Dok sam trčao imao sam priliku da odslušam dva predavanja o zdravoj ishrani (i  sve vreme razmišljao o jelu koje mi žena sprema kući). Predavanja su bila stvarno zanimljiva i verovatno razlog zašto mi je vreme tako brzo prošlo. Predavanja možete skinuti i odavde: Prvo predavanje,  Drugo predavanje,  a takođe možete proveriti i ostala predavanja koja se mogu skinuti koja će vam pomoći da vreme koje provedete u trčanju prođe brže a i ponešto korisno ćete moći naučiti.

Pre ulaska u Lipar širila se lepa vojvođanska panorama koju sam uslikao za uspomenu

Kada sam išao od Lipara do Kule, video sam jednog zeca koji za divno čudo nije primetio mene do 3m, nakon čega je zbrisao. Ovo je slika onog što sam uspeo da uhvatim (prašina :)


Naravno, treba imati na umu da su ove slike uslikane mobilnim telefonom i više zbog uspomene. Takođe, fotografija ne može da dočara ni vetar ni sunce ni mirise ni zvukove koje možete čuti u prirodi, ani kako ste se osećali dok ste trčali.
Pozivam svakoga da iskoristi ovo lepo vreme i isto tako doživi posebno iskustvo trčanja u prirodi, izvan gradova i naseljenih mesta.

Utisci sa 3. rođendanske trke ARK "Tron"

7.3.2010. je osvanuo prohladan zimski dan iznad palićkog jezera. Iako je temperatura bila oko nule takmičari nisu odustali nego su se vredno zagrevali za trku. Sama trka je trajala ... pa kako za koga - vremenski limit je bio 1 sat i 7 i po minuta, a prvi kroz cilj je prošao moj klubski kolega Zdravko Mišović iz Kule za 33 minute i 20 sekundi, prešavši 10,08 km.
Lično sam bio jako zadovoljan samom trkom, koju sam istrčao za 53:48 i time osvojio 58. mesto.
Kao i prošle godine, atmosfera pre, za vreme i posle trke je stvarno bila odlična i pohvalio bih Sebu i ARK Tron koji su organizovali ovako dobru trku i spremili odličnu rođendansku tortu.

Članova kluba "AK Hajduk maraton tim Kula". Sa leva na desno: Zdravko Mišović, Zoran Janković, Jožef Čuport, David Šili (bilo je još članova kluba ali nisu svi na slici)


Rezultati trke
Slike sa trke

Tri godine postojanja ARK Tron

Povodom tri godine postojanja kluba ARK Tron organizuje se rođendanska trka na Paliću. Evo i reči organizatora:

Dana 7. marta 2010. godine, održava se 3. Tron rođendanska trka na Paliću. Pre nego što posetite ovo prelepo mesto, pročitajte i jednu lepu priču sa severa Bačke. Trčanje.rs poziva sve drugare trkače sa Palića, iz Subotice i okoline da se pridruže Sebastianu Ludaiću i ostalim članovima atletsko rekreativnog kluba Tron sa Palića. Garantujemo dobro druženje i znanje koje će sa vama svi članovi Trona rado podeliti.

Prva trka koju sam trčala je bila trka u organizaciji upravo ovog kluba i mogu reći da je atmosfera bila odlična! Organizacija stvarno na nivou i ljudi koji su tu spremni da vam pomognu i daju savete.
Više izveštaja o samoj trci će biti nakon trke.

Više o ovome na:
http://www.trcanje.rs/2010/03/tron-palic/comment-page-1/#comment-3753
http://www.tron.org.rs

Trčanje i jesen

Konačno, posle tri sedmice odmora od trke, krenuo sam ponovo da trčim. Kada malo razmislim, glavni problem mi je bio što su mi se pokvarile slušalice za mp3 plejer. Možda zvuči smešno, ali istina je. Često se trkači bore sa motivacijom. Jedan od poznatih trkača je jednom prilikom izjavio da mu je najteži deo treninga onih prvih nekoliko koraka koje napravi kada izađe iz kuće. Pogotovo još kada je jesen. Do sada sve je bilo lepo, toplo (mogao si u majici da trčiš), nije bilo toliko kiše, blata, jakog vetra. Odjednom počinje vreme da se menja i da bude sve hladnije. I možete zamisliti još kada se naređaju faktori da vas obeshrabre da izađete i da ujutro trčite - onda ćete vrlo verovatno i ostati u kući, u svojoj toploj, suvoj kući (za razliku od prirode koja često može biti i hladna i mokra).
Pošto stvarno mislim da je motivacija jedan od najbitnijih elemenata u trčanju, hteo sam da sa vama podelim nekoliko praktičnih saveta vezano za bolju motivaciju:
- Najbolje je da se trči u društvu. Sa društvom nećete primetiti kilometre i kilometre koje ste prošli, a biće vam lepo.
- Ukoliko niste u mogućnosti da uklopite svoj vremenski raspored da trčite sa društvom, onda nabavite mp3 plejer ili mobilni koji ima mogućnost da pušta muziku i napunite ga sa pesmama ili predavanjima. Ja lično jako volim da slušam predavanja na dužim relacijama. (evo i jedne korisne stranice odakle sam skidao stvarno dobra predavanja: http://www.izakulisa.info/download.htm)

• Nemojte uvek trčati istom putanjom. Probajte da promenite stazu kojom ćete ići, kako vam ne bi dosadilo.
• Nemojte ni uvek u istom ritmu/istom dužinom da trčite. Imajte dan u sedmici koji je za dužinu, dane kada ćete brže ali kraće da trčite i dane kada ćete kraće i lagano kako bi vam se mišići odmorili, a opet ostali u formi.
• Odlučite da sebe nagradite kada postignete neki lični cilj u trčanju (brzina, razdaljina, prva istrčana trka,...). To može biti neko posebno jelo koje ćete spremiti, nešto od opreme za trčanje ili nešto drugo.
• Povremeno se prijavite za trke. Nemojte mislite da trke nisu za vas. Svake godine ima nekoliko besplatnih trka (ove godine je u Apatinu prvenstvo srbije u polu maratonu bilo besplatno) za koje možete da se prijavite i trčite tempom koji vama odgovara, a da ništa ne izgubite (osim možda 1kg) :) . Najbolje su manje, lokalne trke. Na takvim trkama se nećete obeshrabriti ukoliko vidite kako su "svi" otišli napred, a samo vi da ste ostali skroz nazad. Do sada na svakoj trci na kojoj sam bio mogao sam da sretnem i druge koji su isto kao i ja tek počeli da trče. Prijavite se za početak na neku trku od 5km ili 10km.
• Uživaj u prirodi dok trčiš. Ukoliko imaš mogućnosti, trči u prirodi nego na pokretnoj traci. Imaćeš priliku da gledaš prirodu kako se menja tokom godine. Ja recimo imam priliku da gledam poljoprivredne poslove u poljima i da gledam kako napreduje žito, kukuruz,...

Budite kreativni i unosite što više raznolikosti u trčanje i videćete da ćete vremenom zavoleti da trčite po bilo kom vremenu.