Magazin "Život i Zdravlje"

Do sada sam imao priliku da nađem mnoge vegetarijanske, pa čak i veganske kuvare online i u štampanom izdanju, ali mi je posebno drago što mogu da vam predstavim prvi časopis o zdravlju koji podržava i promoviše vegansku ishranu (kao jedan od 8 aspekata zdravlja). Taj časopis se zove "Život i Zdravlje" a uređuje ga NVO "Život i Zdravlje".

Reči urednika časopisa: "Magazin "Život i zdravlje" je prvi porodični magazin koji se bavi promocijom zdravlja i pokrenut je kao podrška radu našeg udruženja.

Članci koje objavljujemo nisu namenjeni dijagnozi ili lečenju bilo koje bolesti. Njihov cilj je da motivišu čitaoce da sami započnu ozbiljniju brigu o svom zdravlju.

Na stranicama našeg magazina mogu se pronaći najsvežije i najvažnije informacije iz oblasti fizičkog, mentalnog, duhovnog i socijalnog zdravlja, čijim prihvatanjem i praktikovanjem čitaoci mogu razviti kako svoj, tako i zdravstveni potencijal cele svoje porodice.

Redakcija magazina „Život i zdravlje“ sarađuje sa nekoliko izdavačkih kuća u zemlji i inostranstvu, nekoliko domaćih i stranih univerziteta, crpi informacije iz dugogodišnje prakse renomiranih stručnjaka, prezentuje rezultate najnovijih naučnih istraživanja… Informacije koje objavljujemo su odolele zubu vremena i pokazale se kao istinite i delotvorne.

Magazin „Život i zdravlje” je Vaš partner, pomoćnik i saputnik na putu zdravog načina života."

Magazin „Životi i zdravlje” se štampa na kvalitetnom sjajnom 90-gramskom papiru, u punom koloru, na 60 strana. Može se kupiti na trafikama po promotivnoj ceni od 99 RSD ili naručiti direktno kod nas."

Ukoliko i vi želite da se uverite u ovaj časopis koji me je oduševio, možete slobodno skinuti prvi broj u celosti klikom na sliku dole:

Ukoliko ste zainteresovani da još više saznate o ovom časopisu, posetite internet prezentaciju kluba zdravlja: www.zivotizdravlje.net

Posna torta

Bilo da ste vegan/vegetarijanac, bilo da želite posnu poslasticu ili jednostavno želite da pojedete tortu a da ne unesete toliko belančevina, posna torta je odlično rešenje za vas. Ranije sam već pravio torte na osnovu recepta za tzv. banana bread, ali kad god bih pravio torte za rođendan ćerke ili supruge uvek bih im napravio "normalnu" tortu sa jajima i mlekom jer "se zna da nemože patišpanj bez jaja i mleka" pri čemu bih ja služio tortu dok se oni slade. E pa, izgleda da ipak može da se napravi posna torta :)
Našao sam na internetu recept za veganski patišpanj koji mi se svideo i odlučio sam da isprobam.

Recept za patišpanj (ili kako negde još kažu - kore):
500g brašna
300g šećera
250ml ulja
400ml vode
1 prašak za pecivo
1 soda bikarbona
1 vanilin šećer
3 kašike soka od narandže
(duplo sam smanjio količinu šećera jer je bilo preslatko, a takođe i količinu vode jer je bilo malo gušća nego smesa za palačinke, a trebala bi da bude kao tečnije testo - na kraju krajeva, dodajte malo vode ili brašna da dobijete idealnu meru)

Priprema:

Kako je izgledalo na originalnom receptu,
a veoma slično je i kod mene ispalo.

Posebno promešati suve sastojke a posebno tečne, nakon čega ih spojiti i dobro izmiksati par minuta. Zagrejati šporet na 180°C i namazati tepsije uljem (ako imate, korisno bi bilo da prvo stavite papir za kolače). Ovo mi je bila mera za dva patišpanja veličine veće tepsije. Ako ćete ih u isto vreme peći, preporučujem da se iznad gornje tepsije stavi neka folija kako se ne bi prebrzo ispeklo sa spolja, nego da se ravnomerno ispeče. Peći dok ne dobije zlatnu boju i proveriti čačkalicom da li se i iznutra lepo ispeklo. Nakon što se izvadi iz šporeta, ostaviti da se ohladi 10 minuta, nakon čega se treba izvaditi.

Fil:
4 pudinga
1,5 L vode
8 kašika šećera
opciono - umesto vode koristiti ili biljno mleko ili dodati u ovu smesu i biljno mleko u prahu.

Staviti u šerpu vodu (ili biljno mleko) i šećer da proključaju, a jednu šolju vode iz cele količine izdvojiti da se sa njim razmuti puding. Kada je voda/mleko proključalo u šerpi, uz stalno mešanje dodati razmućen puding. Skloniti sa vatre i ostaviti da se malo ohladi (ne previše).

Pravljenje torte:
Ako imate neki ukrasni papir ili karton staviti na površinu na kojoj će biti torta ili na tacnu, ako ne - ne mora. Staviti prvi patišpanj a na njega poređati prvi red voća. Tu sam ja stavio 300g višanja i 300g jagoda - u suštini - ono voće koje imate ili koje vaša voljena osoba voli da jede. Preko toga izliti puding (ako je vreo, moguće je da će učiniti da vam patišpanj splasne) i fino ga iznivelisati da bude ravna površina. Preko toga staviti drugi patišpanj a preko njega drugi red voća. Preko svega toga ide šlag (500ml biljne slatke pavlake koja se samo umuti i bude spremna, a može dugo da drži).

I onda dolazi onaj moj omiljeni deo (ne mislim na lizanje lonaca - to po tradiciji ide deci :) ) - dekorisanje torte. Za dekoracije sam izabrao jabuke i banane. Od banana sam napravio dva delfina i jednog oktopoda a od jabuka dva labuda. Bilo je veoma jednostavno i jedno i drugo: Delfin se dobije tako što mu samo uzduž zasečete peteljku, utisnete tačke za oči (a one će za desetak minuta potamneti) i zasečete bočna krilca. Oktopod se pravi tako što prepolovite bananu i onda od dole (širi deo) podelite bananu na 8 delova ali ne celom dužinom nego samo do pola. Unutrašnji deo otsečete do te polovine, a "nogice" mu raširite. Isto kao i sa delfinom samo vrhom noža utisnite oči i usta i za desetak minuta će imati boju kao da je nacrtano olovkom. Za instrukcije kako da napravite labuda od jabuka možete pogledati sledeći video.

Ostaje samo još da izdekorišete ime vaše voljene osobe (ako je to rođendanska torta) i u tom slučaju da zabodete svećice. Ovom prilikom nisam imao mnogo vremena da lepo isfilujem tortu, ali bez sumnje osoba koja me je inspirisala za ovu tortu to nije ni primetila, jer od trenutka kada je oduvala svećicu, u roku od 15 sekundi već je bilo 30 malih prstića u torti da je izmažu kao slavljenicu :)

Svima želim da bude prijatna ova torta, a mojoj ćerki Rebeki želim srećan rođendan - voli te tvoj tata! :)

pa šta onda uopše jedeš?

Uobičajena situacija:

Janko: "Pa hajde uzmi jednu kiflu sa viršlom"
ja: "Neka hvala, nisam gladan"
Marko: "On je vegetarijanac. On ne jede meso"
Janko: "Pa šta onda uopšte jedeš"
Žarko: "On ne jede ni jaja, ni mleko, ni sir"
Janko: "............... O.o ...... (onaj neprocenjivi izraz lica :) )"

Neznam vegetarijanca koji se nije susreo sa ovakvim pitanjem. Uglavnom na to odgovorim sa:

"Jedem sve ostalo :) "

Ali nekim čudom to i dalje nemenja njihovo čuđenje. Izgleda da je u našem narodu usađen mit da je glavni deo hrane meso ili nešto životinjskog porekla, dok se ovo ostalo svrstava u prilog ili salatu. Pošto uvek iznova moram da podsećam ljude šta je to "sve ostalo" odlučio sam da jednom napišem pa da zaista vidimo da li ima nečeg drugog što može da se jede a da nije životinjskog porekla (i da može da se uzgaja u bašti ili nabavi u prodavnicama zdrave hrane kojih danas ima na sve strane):

Voće

jabuka

dunja

kruška

mandarina

narandža

mandora

grejpfrut

limeta

limun

kivi

banana

smokva

višnja

trešnja

jagoda

ananas

avokado

breskva

kajsija

borovnica

brusnica

grožđe

urma

dud

kupina

malina

kokos

mango

mušmula

nar

papaja

ribizla

šljiva

Koštunjavo voće

orah

indijski orah

brazilski orah

kesten

lešnik

badem

koštica od kajsije

pistać

Povrće

lubenica

dinja

beli luk

crni luk

mladi luk

praziluk

blitva

spanać

boranija

pasulj

đumbir

zelena salata

kupus

zelje

karfiol

brokoli

kelj

prokelj

keleraba

paprika

krastavac

paradajz

krompir

plavi patlidžan

šargarepa

peršun

paškanat

rotkvice

bundeve

tikvice

cvekle

celer

špargla

Mahunarke

pasulj

grašak

soja

kikiriki

sočivo

rogač

leblebija

susam

lan

Žitarice

pšenica

raž

ječam

pirinač

ovas

kukuruz

proso

Biljna mleka

sojino

susamovo

kokosovo

bademovo

lešnikovo

pirinčano

suncokretovo

pšenično

Produkti od biljnih mleka

sojin jogurt

sojin kefir

sojino kiselo mleko

tofu krem sir

mladi tofu sir

Ostalo

nerafinisana biljna ulja

malteks

pšenične klice

Jel "Sve ostalo" i dalje izgleda kao ništa? :)

Uradi sam: mini tofu presa

Ukoliko redovno sami pravite sojino mleko sigurno ste barem nekada pokušali da napravite i tofu sir. Do sada sam uglavnom pravio na sličan način na koji se pravi i domaći sitni sir (nakon što se usiri da se stavi u pamučnu pelenu i okači da se ocedi). Međutim primetio sam u razgovoru sa prijateljima da oni uvek nekako dobiju tvrđi sir, tako da se rodila i ideja da napravim neku malu presu sa kojom bi mogao da napravim čvršći sir.
Uz nekoliko predmeta koji se lako nalaze u savremenom domaćinstvu i vi možete napraviti ovu presu.

Šta vam je potrebno:

• Poklopac CD steka (onaj za 100 ili više CDa) Na slici to je ona providna posudica
• Dno CD steka (onog za 100 ili manje CDa) Na slici to je onaj crni plastični krug sa stubićem u sredini
• Skalper
• Bušilica sa burgijom od par milimetara
• Šmirgla (nije obavezno)
• Pamučna pelena (nije na slici)

Pravljenje prese

1. Iseći ivicu dna tako da nakon što se dno stavi u poklopac ono može da stigne do dna (idealno bi bilo da dno ima oko 1mm prostora do stranica poklopca). Na slici se vidi da sam prvo odsekao malo šire pa sam trebao da malo suzim jer nije moglo da stigne do kraja. Na kraju sam ošmirglao ivicu.

2. Izbušiti rupice na poklopcu. Koristeći neku užu burgiju izbušiti rupe i na dnu i po stranama poklopca

3. Vaša mini presa je gotova. Samo je još potrebno da je operete i počnete da pravite sir.

Pravljenje tofu sira sa mini presom:

1. Nakon što ste napravili sojino mleko, dok je još vruće (ali nikako da ključa) dodajte u litru mleka pola limuna i ostavite nekoliko minuta da se usiri.
2. U jednu veću činiju stavide deblju dasčicu za sečenje. Posudicu prese (providni deo) stavite na dasčicu. Presavijenu pamučnu pelenu ili neko drugo pogodno platno stavide u posudicu prese.
3. Usireno mleko sipajte preko platna i zavisno od kojeg poklopca ste pravili kutiju, toliko mleka ćete moći od jednom da sipate (na svakih 100 CDa po 0,8 litara).
4. Posle par minuta možete izbaciti surutku ili je iskoristiti za nešto korisno (ako neko ima ideje neka podeli sa nama).

5. Preko malo proceđenog sira stavite gornji deo prese (crni deo) i jednu čašu okrenutu naglavačke.
6. Posle još nekoliko minuta možete već slobodno staviti i nešto teže (pazite ipak da nije nešto lomljivo)
7. Nakon sat vremena sigurno imate već jedan isceđeni tofu sir, ali ukoliko želite još tvrđi stavite još veći teret i ostavite još vremena. Isprobavajte i podelite sa nama vaše rezultate.

Prijatno!

Rekordi sportista vegeterijanaca

Poslednjih decenija ucinjena su uzbudljiva otkrica koja se ticu zdravlja i izbora hrane. Ona nam govore da su uobicajena mišljenja o našoj potrebi za mesom, mlecnim proizvodima i jajima pogrešna. Njihova preterana upotreba je izvesno štetna po zdravlje ljudi, a to što su toliko u upotrebi potice od pogrešnih prehrambenih navika civilizovanog sveta.

Iako se za vegetarijanski nacin ishrane nije opredelio samo zbog zdravlja, izgleda da on Svitgolu ne pada teško. Pošto je prepešacio 17.000 km oko Sjedinjenih Americkih Država, krenuo je na put dug 20 miliona koraka koji ce ga naredne godine provesti kroz svih 50 država.

A tu je i Edvin Moziz. Ni jedan covek u istoriji sporta nije toliko dominirao u disciplini 400 metara sa preponama kao on. Osvajac zlatne olimpijske medalje osam godina nije izgubio nijednu trku, a kad ga je Casopis Sports Illustrate 1984. godine izabrao za sportistu godine, o njemu je receno:

Nijedan sportista u bilo kom sportu ne uživa toliko poštovanje protivnika, kako na stazi tako i van nje, kao Edvin Moziz.

Edvin Moziz je vegetarijanac.

Pavo Nurmi, „leteci Finac“, postavio je kao dugoprugaš dvadeset svetskih rekorda i osvojio devet olimpijskih medalja. Bio je vegetarijanac.

Bil Pikering iz Velike Britanije postavio je svetski rekord u preplivavanju Lamanša, ali cak i taj rezultat bledi pred cinjenicom da je u cetrdeset osmoj godini oborio svetski rekord u preplivavanju Bristolskog kanala. Bil Pikering je vegetarijanac.

Mari Rouz je imao samo sedamnaest godina kad je osvojio tri zlatne medalje u plivanju na Olimpijskim igrama 1956. godine u Melburnu, u Australiji. cetiri godine kasnije, na Olimpijadi 1960. godine, postao je prvi covek u istoriji koji je zadržao titulu na 400 metara slobodnim stilom, a kasnije je oborio svoje svetske rekordne na 400 i 1.500 metara slobodno. Mnogi ga smatraju najboljim plivacem svih vremena. Rouz je vegetarijanac od svoje druge godine.

Covek možda ne bi ocekivao da naici na vegetarijance medu takmicarima na svetskom prvenstvu u bodibildingu. Ali Andreas Kaling, švedski bodibilder koji je 1980. godine osvojio titulu „Mister internacional“, vegetarijanac je, i preko deset godina je u samom vrhu na medunarodnim takmicenjima. Jedan casopis piše da Kalingovi rezultati na takmicenjima za „Mister univerzuma“ i na svetskim prvenstvima za profesionalne bodibildere ukazuju na to da bi mogao biti naslednik Arnolda Švarcenegera.

Sten Prajs je još jedan momak za koga se ne može reci da je slabašan. On drži svetski rekord u dizanju tegova u svojoj kategoriji. Sten Prajs je vegetarijanac. I Roj Hiligan je gospodin koga verovatno ne biste izazivali. Medu njegovim titulama je i zavidna titula „Mistera Amerike“. Roj Hiligan je vegetarijanac.

Estela Grej i Ceril Marek su rekorderke u biciklistickoj kroskantri vožnji tandema. One su u potpunosti vegetarijanke i ne jedu ni jaja ni mlecne proizvode.

Svetski rekord u plivanju na duge staze leptir stilom dele dva vegetarijanca: Džejms i Džonatan Dedonato.

Ridžli Ejbel ima samo 44 kg, ali vam savetujemo da se držite podalje od njega. Nedavno je pobedio na svetskom prvenstvu koje je organizovalo Karate udruženje Sjedinjenih Država, osvojivši kako titulu prvaka u kategoriji majstora i crni pojas petog stepena, tako i titulu sveukupnog pobednika. Ejbel, koji je pobedio na osam državnih prvenstva, potpuni je vegetarijanac i uopšte ne jede meso, jaja i mlecne proizvode.

Još jednog coveka biste teško mogli da ubedite da nacin ishrane koji ukljucuje meso omogucava vanredne fizicke sposobnosti. To je mornaricki kapetan Alan Džouns iz Kvantika u državi Virdžinija. Nikad ne bih ni pomislio da marinac može biti vegetarijanac, ali Džounsu to uspeva i izgleda da to ne utice nepovoljno na njegovo zdravlje.

Posebno bih istakao još i šampiona u ultra-maratonima, Scott Jurek, koji je vegan. Na njegovoj stranici možete pogledati sve njegove rekorde.

Posebno mesto zdrave hrane u Novom Sadu

Već duže vremena planiram da sednem i prenesem utiske koje imam o ovom posebnom mestu gde sam se baš lepo osećao i tako dobro jeo. Sad sam baš gladan i posmatram dnevni meni koji restoran Ananda svakog dana postavlja na njihovu stranicu na facebook-u i svatio sam da ljudi najviše imaju motivacije da pričaju i razmišljaju o dobroj hrani kada su gladni :)
Ko? Šta? Gde?
Ananda se nalazi u Novom Sadu i jedinstvena je kafe-čajdžijnica-restoran veganske i vegeterijanske hrane u široj okolini. Prvo što može da se primeti kada se uđe u restoran jeste da je veoma prijatna atmosfera, enterijer, skladne boje, mirisi i muzika čine da se osećate zaista opušteno.
U mnogim restoranima i kafićima kada naručite čaj (jedno od mojih omiljenih napitaka) dobićete šolju vrele vode sa kesicom najjeftinijeg čaja iz supermarketa. U onim boljim restoranima dobićete možda milford čaj. Ananda ide još korak dalje. Nabavljaju iz inostranstva u rinfuzi mnogo različitih čajnih mešavina i serviraju vam čaj po želji, a možete ga zasladiti sa braon šećerom.

Posluga je veoma ljubazna. Takođe, ukoliko vam se svidi neko jelo, možete ih pitati kao prijatelje za recept, i oni će vam, bez straha da ćete to vi iskoristiti protiv njih (a takvih restorana i kuvara ima mnogo) slobodno podeliti sa vama.
Dnevni meni
Evo samo nekoliko primera dnevnih menija:

Dnevni meni za cetvrtak 26.05.- Burger od zitarica sa humusom,grilovani krastavac (pikant) i krompir sa spanacem.Prilog: hleb i salata.Krem supa od sargarepe i tikvica.
Dnevni meni za sredu 25.05.- Pohovana tikvica,rizi bizi (pirinac,zuti grasak,sargarepa) i sabdji od kupusa.Prilog: domaci hleb i salata.Krem supa od zutog proteinskog graska
Dnevni meni za utorak 24.05.- Kofte od prosa i blitve sa catnijem od zove,prebranac od zutog graska i pire od sargarepe.Prilog: domaci hleb i salata. Krem supa od brokolija.
Dnevni meni za ponedeljak 23.05.- Salata sa jecmom,griolovano povrce i pohovani karfiol sa prelivom od suncokreta.Prilog: domaci hleb i salata.Krem supa od paradajza.
Dnevni meni za subotu 21.05.- Musaka od krompira i tikvica sa kremom od spanaca.Prilog: domaci hleb i salata.Krem supa od povrca.

Kao što vidite, meni je zaista različit. Svakog dana kuvari spremaju neko posebno jelo zavisno od tog koje je godišnje doba i koje sveže namirnice su dostupne. Osim supa i glavnih jela, možete odabrati sveže salate ili nešto iz vitrine.
Nakon sveg ovog hvaljenja (znam da izgleda subjektivno, ali zaista sam oduševljen ovim restoranom) sigurno ste već otpisali ovaj restoran kao da je skup kao ostali restorani specijalizovani za određenu vrstu ishrane, ALI... Cene su ako ne iste, onda čak i jeftinije sprem drugih restorana, a mnogo jeftinije sprem restorana koji nude ono što Ananda nudi. (možete pogledati cenovnik ovde)
Ukoliko želite da navratite u ovaj restoran, to vam toplo preporučujem, znam da nećete zažaliti. Ukoliko niste još sigurni (i samo je pitanje kada ćete otići :) možete da posetite ovaj restoran virtuelno: 3D - pregled.
Adresa:
Petra Drapšina 51
21 000 Novi Sad
R. Srbija
Porudžbine i informacije na telefon i e-mail:
Tel: +381 631088978
e-mail: ananda.cth@gmail.com
facebook stranica

Rezultati testa na B12 (zima 2011)

Pre Godinu dana i četiri meseca odlučio sam da napravim jedan eksperiment - da ustanovim da li mogu da se hranim veganskom ishranom (ishrana koja ne uključuje ništa što je životinjskog porekla) i da u isto vreme se aktivno bavim atletikom.
Posebno sam istakao i čestu pojavu da ljudi misle da ukoliko se neko hrani veganskom ishranom da će imati nedostatak vitamina B12. Na kraju ovih godinu i nešto dana mogu donekle i da se složim sa ovom izjavom. Jutros sam saznao rezultate od najnovijeg testa krvi na vitamin B12: 160 pg/mL. Prošlog proleća je bilo 161, a kada sam počeo sa veganskom ishranom (što odražava moju ishranu pre ovog izazova) je bilo 183. Za jednu referentnu vrednost se uzima donja granica od 193 pg/mL. Ova referentna vrednost je sačinjena na osnovu merenja velikog broja uzoraka krvi ljudi sa čitavog sveta i po tome se određuje šta je normalna količina B12 vitamina u krvi.
Takođe činjenica je da mnogo nutricionista se slažu da ta referentna vrednost za vegane je niža nego za one koji konzumiraju životinjske namirnice. Ali ipak, ukoliko bi bilo primećeno da se vitamin stalno smanjuje istom merom, a ne zaustavlja na nekoj vrednosti blizu donje granice, onda bi to svakako značilo da nešto ozbiljnije treba da se preduzme.
Evo i grafičkog prikaza poređenja poslednja tri rezultata merenja vitamina B12:

Ono što vidim na ovom grafikonu jeste da pre nego što sam počeo sa veganskom ishranom već sam imao deficit B12 (po ovoj refrentnoj vrednosti). U prvih godinu dana vidim da je nivo vitamina dosta opao za 22 pg/mL , a u poslednjih 10 meseci je opao za samo 1 pg/mL. Za sada se vidi da količina B12 više ne pada nego da stagnira. Da bi zaista videli kako će dalje da napreduje nivo B12 vitamina, opet ću uraditi test na B12  što će dati još bolji opis smera kretanja nivoa ovog vitamina.

Šta sam naučio za ovih godinu dana:

I dalje mislim da je moguće da se hraniš veganskom ishranom bez ikakvih suplemenata, ALI samo ukoliko imaš stalni dostup organskoj ishrani (koja je mnogo bogatija u B12 vitaminu od one uzgajane na veštačkom đubrivu). Meni je prilično teško da svakodnevno obezbedim sebi organsku hranu (u blizini nemam proizvođače organske hrane - iako živim u Vojvodini). Shvatio sam da bih ispravio ovaj manjak vitamina i uopšte održavao dobar nivo B12, da ću morati da uzimam dijetarne saplemente (da li preko pivskog kvasca, tableta B12 ili multivitaminskih šumećih tableta). Neki bi to okarakterisali kao loša zamena, ali procenio sam da je (barem za mene) to i dalje bolja opcija nego životinjski produkti (koji takođe imaju svoje loše strane).

Inače, osećam se zaista prijatno i spremam se za Novosadski polumaraton i Beogradski maraton. Trenutno sedmično pretrčim 60km, a svake sedmice povećavam kilometražu.

Čim bude novih informacija obavestiću sve one verne pratioce ovog malo čudnog eksperimenta.

Novi rezultati istraživanja krvi

Kako brzo vreme prolazi. Evo prošlo je već pola godine kako sam počeo sa ovim istraživanjem/izazovom i kako sam uradio istraživanje krvi za vitamin B12.
Sad skoro sam opet radio isti test + KKS. Rezultati su pokazali da nemam malokrvnost. Doduše, eritrociti su oko donje granice, ali opet prihvatljivo (u suštini, kao i pre nego što sam počeo sa ovim izazovom).
Ali, ono što sam primetio da nije bio toliko dobar rezultat, jeste smanjivanje B12 vitamina u krvi. Pre pola godine B12 je bio 183 pg/mL a sada 161 pg/mL. Odatle zaključujem da iako sam uzimao B12 preko pivskog kvasca, da to nije bilo dovoljno da u najmanju ruku održi postojeći nivo vitamina B12, ako ne i da poveća.
Za ovih pola godine jeo sam različite hlebove, ali iako su bili crni hlebovi, nisu bili uzgajani na stajskom đubrivu. Odlučio sam da dam još pola godine u ovo istraživanje na taj način da osim pivskog kvasca jedem i hleb od posebnog brašna.

Kada se krene od Bačke Topole prema bečeju, negde na desetom kilometru sa desne strane, nalazi se jedna farma na kojoj se proizvodi posebna spelt pšenica (poznata još kao krupnik. Na linku se može videti kratak opis spelte na srpskom, a na engleskom možete pročitati ovde). Na istom salašu se uzgaja posebna vrsta krava sa dugim rogovima i tim prirodnim stajskim đubrivom se đubri 40 jutara spelte koju uzgajaju. Tamo se prodaje spelta, speltino brašno (i crno i belo). Ono u sebi osim drugih dobrih sastojaka u sebi sadrži takođe i B12 vitamin (što mi je trenutno veoma potrebno)
Znači, osim uobičajene hrane, u ishranu ću ubaciti i svakodnevno jedenje hleba pravljenog od speltinog brašna.
Što se tiče mojih ličnih utisaka o veganskom načinu ishrane:
Prvih možda mesec dana sam se osećao slabije, nakon čega mi je to prošlo i što se tiče kondicije i trčanja sada ne osećam razliku. Vrlo verovatno zato što pre ovog istraživanja nisam ni dosegao neke granice mojih mogućnosti pa da osetim neku veliku razliku u fizičkim mogućnostima.
To što mogu da kažem jeste da sam se mnogo lakše spremio za maraton (42,2 km) nego što sam mislio da će biti teško. Ne znam koliko je inače teško pripremati se za maraton i trčanje samog maratona, ali... prilično sam se dobro osećao za vreme priprema i samog maratona.
Možda takođe može poslužiti i podatak da na samom maratonu sam stigao do zida tu negde oko 33 km. To pokazuje da mi je telo moglo da skladišti dovoljno glikogena za maraton i sa veganskom ishranom.
Ipak, ono što bih istakao što sam primetio da se promenilo od kada se hranim ovom ishranom, jeste bistrina uma. Nakon obilnog obroka ranije mi se dešavalo da bilo koji intelektualni posao radim, da ide sa poteškoćama, a sada se uglavnom osećam lakše, i isto mogu da radim intelektualne poslove pre jela koliko i posle. Takođe mi se mnogo ređe dešava i u slabijem intenzitetu da imam osećaj pospanosti nakon jela (što može biti loše kada posle ručka sednem u auto).
Sve u svemu, za sada sam zadovoljan rezultatima (jedino još da popravim B12 i malo podignem KKS). Moja ovogodišnja sezona trka je već počela Beogradskim maratonom, a čekaju me još barem nekoliko trka u ovoj godini.

Kolač od banana

Evo još jedne lepe poslastice.

Sastojci:
4 kašike nerafinisanog ulja
50g meda
100g oraha
400g banana
vanila
4 kašike soka od pomorandže
250g brašna od celog zrna
100g urmi
- Za ukrašavanje:
50g kokosovog brašna
20g meda
grožđice ili neko drugo sušeno voće

Priprema:
Nerafinisano ulje izmešati sa medom, dodati mlevene orahe i izgnječiti banane. Brašno pomešati sa ostalim sastojcima. Na kraju dodati sitno seckane urme. Peći 45 minuta. Dok je kolač još topao, premazati kolač sa tankim slojem meda (pošto je topao, lako će se razmazati med) pa posuti sa kokosovim brašnom. Može se i preko kokosa poređati suve grožđice ili neko drugo sušeno voće.

Ovaj kolač sadrži i dosta ugljenih hidrata ali i belančevina, što ga čini još jednim "jačim" jelom koje pruža dosta energije. U njemu ćete naći vitamina C, thiamina, niacina, vitamina B6. Osim ovih vitamina, tu su i minerali: bakar, potasijum, fosfor, magnezijum i selen, a posebno se ističe Mangan koji je bitan mineral u ljudskoj ishrani. I ovaj kolač je takođe bogat sa omega-3 i omega-6 masnim kiselinama koje su bitne za ispravno funkcionisanje mozga

Alva

Evo i recepta za jedan od mojih omiljenih poslastica:

Sastojci:
100g susama
2 kašike meda
2 kašike seckanih oraha
1 kašika nerafinisanog ulja

Pripremanje:
Najbitniji deo pripreme je da se susam usitni što je više moguće (najbolje je na mlinu za kafu, a može i na mašini za mlevenje maka). U samleveni susam dodaje se sitno seckani orah, med i ulje. Sve zajedno promešati.
Ostaviti da malo odstoji i onda još par puta promešati u razmacima od desetak minuta, kako bi se med jednako rasporedio.

Ova postalstica je veoma slatka, ali u isto vreme zdrava jer ne sadrži rafinisane zaslađivače. Ova poslastica je i energetski veoma bogata, tako da je najbolje da jedete ovako nešto ukoliko planirate neku fizičku aktivnost na kojoj ćete moći da potrošite svu tu energiju.
Ona je takođe bogata i sa omega-3 masnom kiselinom, koja je veoma važna za pravilan razvoj mozga. Osim toga količina koja se dobije od ovoga je dovoljna da zadovolji u potpunosti dnevne potrebe za: magnezijumom, fosforom, bakrom, manganom i selenom, a još je veoma bogata i sa kalcijumom, gvožđem, cinkom i thiaminom.
Ko bi rekao da tako malo zrnevlje može da sadrži u sebi toliko dobrih stvari?!

Mali dodatak:
Od kada sam prvi put napisao ovaj recept, još malo sam ga doradio:
Pre nego što sve pomešate zajedno dodajte 1-2 kašike samlevenog suncokreta. Neki vole ukus blago proprženog suncokreta, lično meni je lep i bez prženja. Na taj način ukus je još sličniji originalnom receptu.

Testiranje na B12

Pre dve nedelje (tri sedmice nakon početka) sam se testirao na vitamin B12 da proverim kakvo je moje stanje vitamina B12 na samom početku ovog izazova. Inače, mislim da bi vredelo svakome da uradi taj test (kojom god hranom se hranio) jer nedostatak B12 vitamina može da utiče na rad mozga, nervni sistem i stvaranje krvi (a sve te stvari su veoma bitne - zar ne?). I onda sam dobio rezultate:
Donekle sam se i pribojavao ovog rezultata - imam manjak B12 vitamina. Negde sam pročitao da kada je toliko malo ispod minimuma, da onda to nije razlog za paniku, ali u svakom slučaju uzeo sam za ozbiljno da podignem taj nivo.
Treba imati na umu sledeće:

• Višak B12 vitamina se skladišti u jetri i potrebno je nekoliko godina da prođe kako bi se potrošile zalihe (tako da ove tri sedmice su zanemarljive)
• Pre nego što sam postao vegan, jeo sam i mesa (ne sva) i mleko, mlečne prerađevine i jaja, ali ne toliko koliko sam jeo kao kada sam bio mlađi. Da li je manje unošenje mesa i hrane životinjskog porekla razlog ovog nedostatka vitamina videće se ovim ogledom (vreme i cifre će pokazati).

Malo sam se raspitivao o prirodnim izvorima B12 vitamina i čuo sam razne tvrdnje gde sve ima B12 vitamina. Najviše postoji u mesu i u jajima (takođe postoji tvrdnja i za tablete od spiruline, ali istraživanjima je utvrđeno da ona može štetno da utiče na metabolizam). Što se tiče prirodnih izvora za sada sam ostao samo na jednom sigurnom izvoru: Pšenica uzgajana na zemlji koja je đubrena stajskim đubrivom. Od takve pšenice kada se napravi hleb može se uneti u organizam i vitamin B12. Još nisam siguran da li normalne količine hleba mogu zadovoljiti dnevne doze tog vitamina, od par mikrograma (različiti izvori tvrde različito, uglavnom 1,5 - 3 mikrograma).
U inostranstvu postoje različita biljna mleka, musli, kornfleksi i drugi proizvodi koji su već obogaćeni vitaminom B12, ali kod nas su svi ti proizvodi poprilično skupi (ako neko sazna drugačije, neka podeli tu informaciju). Ono što sam našao da ima kod nas i da nije toliko skupo, jeste pivski kvasac (odgorčen). Ovaj koji sam ja kupio ima u sebi (osim mase drugih vitamina i ostalih dobrih stvari) na 100g kvasca 0.2 mg vitamina B12. Kada se preračuna, dovoljna mi je jedna kašičica tog pivskog kvasca na dan, kako bih uneo otprilike 5 mikrograma u organizam, od čega se 50% iskoristi u organizmu. Na taj način obezbedim dovoljnu količinu za dan i još po malo da se leči nedostatak ovog tako važnog vitamina. Više o ovom pivskom kvascu ću u jednoj drugoj temi.
Odlučio sam da ću sledeći put ponovo proveriti nivo ovog vitamina za pola godine i ukoliko se ne popravi nivo vitamina B12 u mom organizmu, počeću sa tabletama vitamina B12 (smatram da to nije toliko dobro rešenje kao prirodan način preko crnog hleba i pivskog kvasca), a ako se ni onda ne popravi onda ću biti bogatiji za još jedno iskustvo, a i svi vi koji pratite ovu temu.
Ako neko želi da izmeri nivo vitamina B12, to može da učini u privatnim laboratorijama, kao što je MEDLAB, u kojoj sam i ja merio za 1000 din. Ukoliko imate simptome: gubitak na težini, zamor, gubitak apetita, slabost, zatvor i anemija, može a i ne mora biti uzrok nedostatak B12 vitamina, ali je upravo dobar razlog da pregledate svoje stanje kod doktora.