Piće za hrabre momke i devojke

Ukoliko volite da eksperimentišete sa ukusima ili jednostavno uživate da isprobavate nove stvari, predlažem vam sok od sveže koprive :)
* Ukoliko imate alergiju na koprivu, obratite se prvo vašem lekaru za savet.
Kada sam prvi put čuo za tako nešto moja prva reakcija je bila "ako koprivu ne želim ni da dodirnem, zašto bih je sipao niz grlo?!?". Istina je da kada se pripremi sok od koprive, ona nema šanse da vas opeče. Drugo pitanje koje mi se odmah nametnulo jeste ono poznato pravilo: Voće i povrće ne trebaju da se mešaju u istom obroku (zbog različitog vremena varenja). Pošto kopriva sigurno nije voće, onda bi verovatno je većina svrstala ako ne u korov, onda u povrće. Stvar je u tome što kopriva ne sadrži u sebi skrob koji pravi problem kada se u istom obroku pomeša sa voćem. Isto važi i za drugo lisnato povrće. Postoji mnogo recepata. Evo jedan recept koji će vam pomoći da otpočnete sa vašim avanturama u svetu kopriva i drugog lisnatog povrća:

1. Branje koprive - Možete ovo da uradite sa kleštima ili makazama, ali uzbudljivije je ako to činite golim rukama :). Stvar je u tome da samo pazite da listu priđete u pravcu od stabljike ka kraju lista. Slobodno uhvatite za drškicu lista i otkinite ga. Beru se samo gornja 4 lista (ne oni najsitniji koji tek izlaze), jer ukoliko se koriste donji listovi, oni imaju nešto u sebi što opterećuje bubrege. Nemojte brati koprive pored puteva zbog izduvnih gasova ili drugih mesta gde bi kopriva bila zagađena (što je izazov jer one baš ko u inat na takvim mestima rastu).
2. Pranje koprive - Iako zvuči slično kao prethodni korak, nije gramatička greška. Kao i svako drugo povrće iz bašte (čak iako niste prskali otrovima, kiša je padala na nju) treba oprati listove da se odstrani veći deo prljavštine (uključujući potencijalne stanare listova koprive).
3. Dodavanje namirnica - U blender staviti koprive koje ste nabrali i oprali (ja sam danas našao u dvorištu 35g). Staviti banane (jednu do dve). Dodati vode po volji (za jednu bananu stavim oko 250g, ja sam stavio dve banane i 300ml vode). Ukoliko želite ređe, ipak je bolje da se prvo izblenderiše u gušćoj smesi pa pred kraj dodati ostalu vodu, kako bi se što više usitnila kopriva. Nacediti jedan limun i staviti jednu do dve kašike zaslađivača (ili nekoliko urmi ili smokvi).
4. Blendiranje - uključiti blender da usitni smesu dok većina komadića koprive ne bude oko 1mm (do minut).
5. Dodavanje ukusa - pošto sam ranije već radio ovakav osnovni đus, odlučio sam da sada malo eksperimentišem. Smesu sam podelio u tri posude i u svaku smesu sam sam umiksao u blenderu posebni ukus.
1. Crveni sok - 100g ananasa i 5 jagodi
2. Zeleni sok - 3 kivija
3. Braon sok - pola jabuke i jedna pomorandža
6. Degustacija (moj omiljeni deo :) ) - za ovaj korak dve moje lepe asistentkinje (supruga i ćerka) su pristale da probaju sok. I jednoj i drugoj se baš svideo crveni sok. Meni se takođe najviše svideo crveni, nakon čega zeleni, pa zatim braon. Svaki od njih (uključujući i osnovni sok) je bio zaista dobro, ali nekako ananas i jagode daju baš lep ukus. Uspeo sam da ubedim moju mlađu asistentkinju da pozira dok isprobava sok:

Nadam se da sam vas do sada ubedio da i vi probate ovaj sok. Najgore što može da se desi je da vas golica u grlu dok pijete (ukoliko niste dovoljno sitno izblenderisali koprivu).
Osim samog izazova i nove teme za razgovor sa vašim prijateljima, ovaj sok ima i velike nutritivne prednosti. Ovde ću navesti samo podatke za koprivu, a sve ostalo je dodatak. Podaci su za 100g blanširane koprive, a pošto je ovo sveža kopriva, sigurno ima još više vitamina.

• Kalorije: Kopriva ima zanemarljivo malo kalorija (ne deblja se od nje)
• Vitamini: Značajniji vitamini su Vitamin A (40% dnevnih potreba), i veoma značajno Vitamin K (čak 623% od dnevne potrebne količine). Vitamin K je veoma bitan za zdravo zgušnjavanje krvi i metabolizam u kostima i drugim tkivima.
• Minerali: Kalcijum (48%), Mangan (39%) i Magnezijum (14%)
• ostalo možete pročitati ovde

Sve u svemu kopriva je veoma dobra za jake i zdrave kosti. Kalcijum koji se nalazi u njoj se mnogo bolje sintetiše u organizmu nego kalcijum dobijen iz namirnica životinjskog porekla (kao npr. kravlje ili kozje mleko). Osim toga za razliku od tih mleka, ono nema kao posledicu izvlačenje kalcijuma iz kostiju osobe koja to pije.

Primetio sam i još jednu osobinu koprive, a kasnije i saznao da kopriva zaista ima ta svojstva. Ukoliko vam se spava a imate neki bitan posao da završite, umesto da uzmete kafu ili neko drugo piće na bazi kofeina, uzmite piće napravljeno od koprive i limuna, sa bananom kao bazom, i vrlo brzo ćete osetiti da vam se vratila energija. Naravno uvek je najbolji odmor, ali kada morate da ostanete budni, onda je u svakom slučaju kopriva kao vitaminska bomba odlična da vas još malo održi budnim.

Osim pravljenja sokova od koprive sa voćem, za sada sam probao i sa Spanaćem i mogu da kažem da je i taj sok lep i preporučio bih ga svima (opet je bogat nekim drugim vitaminima dobrim za metabolizam i krv).

Drago mi je ako je ovo motivisalo nekoga da se oproba sa ovim sokovima.
Prijatno!