Uspeo sam da ostvarim lični cilj (manje od 1:52) tako što sam istrčao trku za 1:51:43 (5:18 min/km). U generalnom plasmanu sam bio 82. od 108 prijavljenih takmičara. Hvala Bogu, niko se nije povredio na ovoj trci, a prošla je u lepom duhu. Upoznao sam nove prijatelje, sakupio brdo saveta o zimskom treningu i uopšte o trčanju. Nažalost, nismo dobili ni majice, pa čak ni diplome (samo prva tri mesta u svakoj kategoriji su dobili). Ali pozitivna strana organizacije je bila da je bila uredno obeležena staza, policija je lepo regulisala saobraćaj (nismo morali toliko da trčimo pored automobila u pokretu ili onih koji stoje sa uključenim motorom, kao u Nišu), bilo je dovoljno štandova sa vodom gde je i naša vojska pomagala u deljenju vode, na finišu su svakog dočekali sa tri fotoaparata (za uspomenu) i na kraju, posle trke i dodele diploma/medalja počastili su nas besplatnim ručkom. E, da, umalo da zaboravim, sve je to bilo besplatno :)
Sve u svemu, baš je bilo lepo, jedno novo iskustvo i nova poznanstva.
Što se tiče ishrane, sreo sam već dva suprotna, različita mišljenja (primetilo se na zajedničkom ručku). Jedan kolega mi je rekao da to nije dobra ishrana, dok mi je drugi kolega naveo primer jednog uspešnog sportiste vegana.
hmmm... biće ovo interesantan poduhvat - biti atletičar u Srbiji pa još vegan...
Нема коментара:
Постави коментар